Akademik profesor Nebojša Lalić, specijalista endokrinologije i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, o uzrocima obolevanja od dijabetesa i mogućnostima držanja ove bolesti pod kontrolom
BROJ obolelih od dijabetesa u Srbiji povećan je za 20 odsto u poslednjih 10 godina. Gotovo devet odsto stanovništva boluje od ove bolesti, među kojima je sve više dece. Ova brojka je u stalnom porastu i znatno će smanjiti broj radno sposobnog stanovništva u skoroj budućnosti, upozoravaju endokrinolozi.Specijalista endokrinologije i dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu akademik profesor Nebojša Lalić kaže, za “Novosti”, da šećerna bolest kao “tihi ubica” najčešće nema nikave simptome i jasne pretnje zdravlju, sve dok ne dođe do komplikacija. Ona je, kaže, “neslavni šampion” u izazivanjuinvaliditeta, jer u polovini slučajeva može da dovede do slepila, oštećenja bubrega, amputacije ekstremiteta nogu i srčanog udara. Ugrožene su sve starosne grupe, dok terapija za potpuno izlečenje, nažalost, još nema.
* Zašto je broj obolelih od dijabetesa u drastičnom porastu?
– Tome je znatno doprineo neadekvatan način ishrane, promena načina života i manjak kretanja. To su ključni faktori koji izazivaju ovu bolest. Tačno je da je u određenom broju slučajeva ona nasledna, ali to nije odlučujući faktor. Mnogobrojna ispitivanja nisu uspela da definišu gen koji bi bio odgovoran za dijabetes. Smatra se da neka vrsta genetske predispozicije postoji, ali je presudan faktor zapravo uticaj sredine.
* U kojim godinama najčešće obolevamo? Koji je glavni faktor rizika?
– Za dijabetes se kaže da je bolest srednjeg i kasnijeg životnog doba, jer najviše ima obolelih između 30. i 60. godine. Osnovni faktor rizika je gojaznost. Oko 90 odsto obolelih od dijabetesa tipa dva je gojazno.
* Koliko često obolevaju deca?
– Među obolelima je, nažalost, sve više dece. Tip jedan dijabetesa pojavljuje se kod dece i mladih do 20. godine života. Sam način nastanka je drugačiji i najčešće se javlja kod mršavih osoba. To je autoimuna bolest i dovodi do razaranja sopstvenog pankreasa koji nakon toga ne može da luči insulin, zbog čega je lečenje neophodno od samog početka. Ono što ranije nismo imali u praksi, to je obolevanje dece od dijabetesa tipa dva. Sve veći stepen gojaznosti, sve manje sporta, sedenje i loša ishrana dovele su, nažalost, i do toga. Iako to kod nas nije izraženo kao na primer, u Americi, situacija je sve alarmantnija. Ako bolest počne već u dečjem uzrastu, jasno je da će se ispoljiti mnogo ranije i dovesti do mogućih komplikacija.
* Koliko pacijenata dobije ozbiljne komplikacije dijabetesa?
– Od 30 do 50 odsto obolelih, što je mnogo. Smatra se da svaki drugi pacijent sa dijabetesom ima hipertenziju, dok jedna trećina ima koronarnu bolest. Između 10 i 20 odsto doživi moždani udar, oštećenje bubrega ili gubitak vida, dok oštećenja nerava ima 30 odsto obolelih.
* Koja je najteža posledica?
– Najteža komplikacija je pojava dijabetskog stopala, odnosno udružena komplikacija na nervima i krvni sudovima. Naročito u donjem delu nogu. Ona može da bude uzrok oslabljene cirkulacije i osećaja dodira, pojave rana na stopalu koje mogu preći u gangrenu. Čak i kada se uradi amputacija, ona može da stvori velike metaboličke probleme ili da ima smrtni ishod.
* U kojim slučajevima dolazi do najtežih komplikacija? Da li pravilan način života može da spreči ove pojave?
– Može da se desi da se neko pridržava svih stručnih preporuka pa da dobije neku komplikaciju dijabetesa, jer u biologiji i medicini nekada dva i dva nisu četiri. Ipak, komplikacija se u takvom slučaju najčešće ispoljava u blažem obliku. Individualna borba za kontrolu nad bolešću je važna i ima mnoge prednosti. Izuzetno je retko da intenzivna borba ne donese nikave rezultate. Dokazano je da se uz pridržavanje preporuka može znatno smanjiti rizik od komplikacija.Najopasnije je kada se čovek prepusti bolesti.
* Koliko je lečenje dijabetesa napredovalo u Srbiji? Da li su nam dostupne savremene terapije?
– Medicina je dosta napredovala i oko 80 odsto pacijenata se uspešno leče. Jedino što ograničava ovaj napredak jeste to što nismo uspeli da otkrijemo tačan uzrok i time sprečimo nastanak bolesti. Mnogo lekova je uvedeno u praksu i oni se mogu nabaviti i kod nas, jer dijabetologija u Srbiji prati dešavanja u svetu. Novi lekovi su dostupni, ali su često za naše tržište previše skupi, jer nije pronađen način da se finansiraju iz budžeta.
* Kako bogate i razvijene zemlje rešavaju ovaj problem?
– Najbolje prolaze oni koji mnogo ulažu u prevenciju, kao što su skandinavske zemlje gde je porast obolevanja zaustavljen. To zahteva organizaciju i novac, ali činjenica je da se time može učiniti dosta da se broj obolelih smanji. Način života koji je najrizičniji za obolevanje od dijabetesa, jeste karaketrističan za zemlje u tranziciji. U Indiji i Kini takođe ima mnogo obolelih od dijabetesa, dok je u Africi taj broj nešto manji.
