štitna žlezda

Štitna (štitasta ili tireoidna) žlezda je jedna od najvećih endokrinih žlezda koja pomoću svojih hormona tironin i tiroksin reguliše metabolizam ostalih organa. Nalazi se u prednjem delu vrata ispred grkljana i dušnika, a ima oblik štita ili leptira sa raširenim krilima.

Za pravilno funkcionisanje štitne žlezde veoma je važan jod koji se preuzima iz krvotoka.

Štitna žlezda proizvodi i hormon kalcitonin, koji učestvuje u regulaciji koncentracije kalcijuma u organizmu.

Štitna žlezda reguliše metabolizam ostalih tkiva tako što ga ubrzava ili usporava pa se zato kaže da neki ljudi imaju „brz“ odnosno „spor“ metabolizam.

Za organizam nije dobar ni uvećan ni smanjen rad štitne žlezde.

Pošto naziv štitne žlezde potiče od starogrčke reči tyreos što znači štit, štitna žlezda se ponekad naziva i tireoidna žlezda. Njen latinski naziv je glandula thyreoidea.

Uloge štitne žlezde

Štitna žlezda, pored regulacije metabolizma, uz pomoć svojih hormona:

utiče na pravilan rast i razvoj fetusa i dece (naročito nervnog sistema),
podstiče stvaranje proteina (belančevina),
ubrzava razgradnju masti iz masnog tkiva,
ubrzava rad srca i povećava njegovu snagu (minutni volumen srca),
povećava potrošnju kiseonika i stvaranje toplote,
povećava snagu mišića umerenom koncentracijom svojih hormona, a izaziva umor i tremor (podrhtavanje) njihovom visokom koncentracijom,
podstiče budnost, pamćenje i sposobnost učenja,
povećava nervozu,
utiče na pravilnu seksualnu funkciju muškaraca i žena, kao i na održavanje normalnog toka trudnoće.