kamen u bubregu

Da bismo razumeli zašto kalcijumove soli kristališu pokušajmo da količinu ovih soli koja se nalazi u mokraći zdrave osobe rastvorimo u vodi. Istina mokraća pored kalcijumovih sadrži i druge soli: natrijum, kalijum, magnezijum, hloride, mokraćnu kiselinu, što takođe menja rastvorljivost.

Rezultat ove probe će nas iznenaditi. Gotovo je nemoguće rastvoriti soli iz urina, a ako se i rastvore zagrevanjem, pri hlađenju će se pojaviti kristali soli. Urin je dakle prezasićeni rastvor soli.

Svaka osoba povremeno primeti talog soli u izlučenoj mokraći koji se povećava nakon stajanja (hlađenja) urina.

Odlaganje kristala soli odigrava se oko jednog jezgra kamena.

Da bismo razumeli ulogu jezgra za nastanak kamena pripremićemo zasićeni rastvor soli. Zasićeni je onaj rastvor koji sadrži soli u količini većoj nego što one mogu ostati u rastvoru. To se najbolje postiže zagrevanjem rastvora kada se višak soli rastvori, a zatim ostavi da se polagano ohladi.

Višak soli ostaće u rastvoru. Ako ovom rastvoru dodamo komadić nečistoće ili komadić kristala primetićemo da će se okolo ovih, kao jezgra, vrlo brzo istaložiti suvišak soli iz zasićenog rastvora.

Smatra se da jezgro kamena sačinjavaju:

– ćelijski elementi iz mokraće (epitel iz bubrežne karlice, krvne ćelije, makrofagi ili bakterije);

– ostrvca izmenjenog epitela bubrežne karlice ili bubrežnih čašica;

– sitni kristali na otvoru izvodnih kanalapapile gde je koncentracija soli najveća.