Ishrana u tretmanu dijabetesa


Ishrana u tretmanu dijabetesa

 

ishrana u tretmanu dijabetesa

Dijabetičari, pogotovo oni koju boluju od dijabetesa tipa 2, treba da imaju 5 ili 6 obroka u toku dana, tri velika ( doručak , ručak, večera ) i dve užine između obroka. Po potrebi treba i ubaciti i šesti obrok pred spavanje, u cilju
izbegavanja noćnih hipoglikemija.

Samo pržena i pohovana hrana nije dozvoljena dijabetičarima, ostale vrste pripreme hrane su umereno dozvoljene, kao , integralne žitarice, mahunarke i PRESNO VOCE I POVRCE – koje treba da bude najzastupljenije. Od mlecnih proizvoda jogurt i mladi sirevi.

Pored tih svežih namirnica, u ishrani treba koristiti i one koje su konzervisane zamrzavanjem (povrće, voće, meso), zatim proizvode specijalno pripremljene za dijabetičare (razne vrste sladila, džemova, keksa, čokolade, testenina, hleba, testa, napitke i dr.), kojih sve više ima na našem tržištu. Znatno ređe treba koristiti konzervisano
voće, povrće, meso, IZBEGAVATI DUGOTRAJNA MLEKA, polugotova ili gotova jela (izuzev specijalno pripremljenih za dijabetičare)…

 

dijabetes lecenje

Dijabetičari mogu da koriste sve vrste mesa, ali prednost imaju mlađa i nemasna mesa kao što su piletina i teletina. Dozvoljene su i ostale vrste mesa: govedina, konjsko meso, ćuretina, prasetina, ovčetina, jagnjetina.
Što se tiče znutrica, ne više od dva puta mesečno – džigerica (prednost pileća), srce, bela džigerica (pluća).

Mesne prerađevine se koriste u što “čistijem” obliku, što sigurno garantuje manji sastojak masnoće. U ovom pogledu prednost imaju: šunka (tzv. “praška”), sušeno meso, pršuta. Dijabetičar može da koristi sve vrste rečnih riba (grgeč, pastrmka, smuđ, štuka, šaran i druge), morskih riba i školjki. Dijabetičar treba da koristi 2 žumanca nedeljno, ili 4 – 6 belanaca. Savetuje se primena hleba i pekarskih proizvida od celog zrna žitarica: integralni, crni ili raženi hleb – cak i oni u manjim kolicinama.Belo brasno i ostale testenine strogo ograniceno.

Povrća koja su bogata ugljenim hidratima treba koristiti u ograničenim količinama, kao što su: pasulj, grašak, šargarepa, krompir, cvekla, crni luk, pirinač, kukuruz.

Povrća koja sadrže nešto manje ugljenih hidrata treba da se koriste u neograničenim količinama, a to su: zelje, spanać, blitva, list od loze, boranija, tikvice, paprika, paradajz, krastavac, razne vrste zelenih salata, plavi patlidžan, babnje, celer, peršun, rotkvice, kupus, kelj, keleraba, prokelj, pečurke, praziluk, beli luk, brokoli i karfiol.

 

regulacija secera u krvi

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *

four × 5 =